Bisfenol A (BPA) decenijama je bio jedan od najčešće korišćenih materijala u proizvodnji ambalaže za hranu i piće. Zahvaljujući svojim svojstvima, omogućavao je proizvodnju čvrste polikarbonatne plastike i zaštitnih epoksidnih premaza koji sprečavaju koroziju metalne ambalaže i produžavaju rok trajanja prehrambenih proizvoda.
Međutim, kako su se tokom godina gomilali naučni dokazi o mogućim štetnim efektima BPA na ljudsko zdravlje, evropska regulativa postajala je sve stroža. Rezultat tog procesa je Regulativa (EU) 2024/3190, kojom Evropska unija uvodi gotovo potpunu zabranu upotrebe BPA u materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom.
Šta je bisfenol A i gde se koristi?
Bisfenol A je organsko hemijsko jedinjenje koje se prvenstveno koristi u proizvodnji polikarbonatne plastike i epoksidnih smola.
U prehrambenoj industriji njegova najvažnija primena bila je u:
- unutrašnjim premazima limenki za hranu i piće;
- polikarbonatnim bocama i posudama;
- pojedinim plastičnim delovima opreme;
- štamparskim bojama;
- adhezivima;
- zaštitnim premazima različitih materijala koji dolaze u kontakt sa hranom.
Epoksidni premazi imaju važnu tehnološku ulogu jer sprečavaju koroziju metala, štite proizvod od kontaminacije i omogućavaju duži rok trajanja hrane. Upravo zbog toga pronalaženje odgovarajućih alternativa predstavlja jedan od najvećih izazova za proizvođače ambalaže.
Zašto je BPA postao predmet regulatornih ograničenja?
Male količine BPA mogu migrirati iz ambalaže u hranu i piće, zbog čega je ova supstanca godinama predmet intenzivnih toksikoloških istraživanja.
Brojna naučna ispitivanja ukazala su da BPA može delovati kao endokrini disruptor, odnosno da može uticati na hormonski sistem. Pored toga, istraživanja su ispitivala njegov mogući uticaj na imuni sistem, reproduktivno zdravlje, metabolizam i razvoj organizma.
U svojoj najnovijoj proceni iz 2023. godine, Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) zaključila je da je upravo imuni sistem najosetljiviji na dugotrajnu izloženost BPA, zbog čega je značajno smanjena procenjena bezbedna dnevna izloženost.
Kako se regulativa menjala?
Evropska regulativa nije promenjena preko noći. Naprotiv, ograničenja su uvodena postepeno, u skladu sa razvojem naučnih saznanja.
2006. – Početni bezbednosni prag
EFSA je 2006. godine potvrdila prihvatljivi dnevni unos (TDI) od 50 µg po kilogramu telesne težine dnevno, koji je u tom trenutku smatran bezbednim za potrošače.
2011. – Prva zabrana u proizvodima za bebe
Evropska unija zabranila je upotrebu BPA u plastičnim flašicama za bebe. Istovremeno, specifična migraciona granica (SML) za BPA u plastičnim materijalima smanjena je sa 3 mg/kg na 0,6 mg/kg hrane.
2015. – Nova procena rizika
Nakon novih naučnih analiza EFSA je uvela privremeni prihvatljivi dnevni unos (t-TDI) od 4 µg/kg telesne težine dnevno, što je predstavljalo više od desetostruko smanjenje u odnosu na prethodnu vrednost.
2018. – Stroža pravila za materijale u kontaktu sa hranom
Regulativom (EU) 2018/213 dodatno su pooštreni zahtevi.
Najvažnije promene bile su:
- smanjenje migracione granice na 0,05 mg/kg hrane;
- proširenje ograničenja na lakove i premaze koji dolaze u kontakt sa hranom;
- zabrana BPA u polikarbonatnim čašama i flašama namenjenim odojčadi i deci mlađoj od tri godine.
2023. – Velika promena
Nova naučna procena EFSA donela je najveću regulatornu promenu od kada se BPA prati.
Prihvatljivi dnevni unos smanjen je na svega 0,2 nanograma po kilogramu telesne težine dnevno, odnosno približno 20.000 puta manje u odnosu na privremenu vrednost iz 2015. godine.
EFSA je istovremeno zaključila da procenjena izloženost stanovništva u Evropi premašuje novi bezbednosni prag, što je predstavljalo osnov za donošenje novih regulatornih mera.
2024. – Nova regulativa Evropske unije
Krajem 2024. godine usvojena je Regulativa (EU) 2024/3190, kojom se uvode veoma stroga ograničenja za BPA u materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom.
Nova pravila obuhvataju širok spektar materijala, uključujući:
- plastiku;
- lakove i premaze;
- štamparske boje;
- adhezive;
- silikone;
- gumu;
- jonoizmenjivačke smole.
Pored BPA, regulativa proširuje ograničenja i na određene druge bisfenole i njihove derivate koji imaju zabrinjavajuća svojstva, uključujući supstance klasifikovane kao kancerogene, mutagene, reproduktivno toksične (CMR) ili endokrine disruptore.
Prelazni rokovi za industriju
Kako bi proizvođači imali dovoljno vremena da prilagode proizvode i proizvodne procese, regulativa predviđa prelazne rokove.
Za većinu materijala zabrana počinje da se primenjuje 20. jula 2026. godine. Od tog datuma novi proizvodi koji nisu usklađeni sa zahtevima više neće moći da se stavljaju na tržište Evropske unije.
Za pojedine specifične primene, uključujući određene vrste ambalaže za voće, povrće i proizvode ribarstva, kao i pojedine spoljašnje premaze metalne ambalaže, predviđen je produženi prelazni period do 20. januara 2028. godine.
Regulativa takođe omogućava da se postojeće zalihe prazne ambalaže koriste još 12 meseci nakon isteka odgovarajućeg prelaznog roka, dok proizvodi koji su zakonito stavljeni na tržište pre isteka tih rokova mogu ostati u prometu do iscrpljenja zaliha. Time se nastoji izbeći nepotrebno uništavanje ambalaže i bacanje hrane.
Šta nova regulativa znači za prehrambenu industriju?
Nova pravila predstavljaju značajan izazov za proizvođače hrane, pića i ambalaže.
Posebno su pogođeni proizvođači konzervisane hrane, gde zaštitni premazi moraju istovremeno obezbediti otpornost na koroziju, očuvanje senzorskih svojstava proizvoda i dug rok trajanja. Pronalaženje alternativnih materijala koji ispunjavaju sve ove zahteve zahteva dodatna istraživanja, validaciju i investicije.
Istovremeno, nova regulativa dodatno naglašava značaj sledljivosti, dokumentovanja usklađenosti i saradnje između proizvođača ambalaže, dobavljača sirovina i proizvođača hrane.
Važno je naglasiti da oznaka „BPA-free“ sama po sebi nije garancija veće bezbednosti. Naučna istraživanja pokazala su da pojedini drugi bisfenoli, poput BPS i BPF, mogu ispoljavati slična endokrino aktivna svojstva. Upravo zbog toga evropski regulatori danas sve više procenjuju čitavu grupu bisfenola, a ne samo BPA.
Zaključak
Razvoj regulative o BPA predstavlja jedan od najboljih primera kako nova naučna saznanja utiču na razvoj propisa u oblasti bezbednosti hrane. Tokom manje od dvadeset godina prihvatljiva dnevna izloženost BPA smanjena je sa 50 µg/kg na svega 0,2 ng/kg telesne težine dnevno, što jasno pokazuje koliko su se promenila saznanja o potencijalnim rizicima ove supstance.
Za prehrambenu industriju predstojeći period biće obeležen prilagođavanjem novim zahtevima, razvojem alternativnih materijala i dodatnim ulaganjima u bezbednost ambalaže. Iako ove promene predstavljaju značajan tehnološki i finansijski izazov, one istovremeno podstiču inovacije i razvoj novih rešenja koja će dugoročno doprineti većoj bezbednosti hrane i većem poverenju potrošača.
Usvajanjem Regulative (EU) 2024/3190 Evropska unija postavila je jedan od najstrožih regulatornih okvira za materijale koji dolaze u kontakt sa hranom, a očekuje se da će sličan pristup u narednim godinama usvojiti i druge zemlje širom sveta.