Zamislite scenario u kojem se hleb, testenina ili čak džemovi koje jedete proizvode uz dodatak brašna od insekata. Ovo više nije naučna fantastika. Evropska unija je početkom 2025. godine zvanično odobrila upotrebu UV tretiranog praha od larvi žutog brašnara (Tenebrio molitor) kao nove hrane. Iako su vesti o "insektima u hrani" izazvale burne reakcije, istina je daleko od senzacionalizma. EU ne prisiljava nikoga da jede insekte, već otvara vrata inovacijama koje bi mogle da odgovore na ključni izazov 21. veka – kako prehraniti rastuću svetsku populaciju na održiv način.
Šta je tačno odobreno?
Evropska unija je do sada odobrila nekoliko vrsta insekata za upotrebu u hrani:
- Kućni cvrčak (Acheta domesticus)
- Seobački skakavac (Locusta migratoria)
- Žuti brašnar (Tenebrio molitor) – larve
- Mali brašnar (Alphitobius diaperinus) – larve
Ovi insekti se mogu koristiti u različitim oblicima – smrznuti, sušeni, kao pasta ili u prahu. Prema novoj regulativi, hleb i kifle mogu da sadrže do 4 grama brašna od brašnara na 100 grama proizvoda, dok kolači mogu da sadrže do 3,5 grama. Proizvodi moraju biti jasno označeni, sa obaveznim upozorenjem za osobe alergične na rakove i grinje.
Koje sirovine su potrebne za proizvodnju?
Za razliku od konvencionalnog stočarstva, lanac snabdevanja insektima je potpuno drugačiji i uključuje specifične inpute:
Supstrat za uzgoj (hrana za insekte)
Ovo je najvažnija sirovina i istovremeno najveći trošak. Insekti su izuzetno efikasni u pretvaranju organske materije u protein. Kao supstrat mogu se koristiti poljoprivredni nusproizvodi (pivski trop, ostatci od prerade voća i povrća, kukuruzna i sojina sačma), otpad iz prehrambene industrije, ali i specifične mešavine prilagođene vrsti. Ključni parametar je odnos ugljenika i azota, koji za optimalan rast treba da bude u opsegu 14:1 do 18:1.
Oprema za uzgoj i preradu
Proizvodnja proteina iz insekata zahteva specijalizovanu opremu – komore sa kontrolisanom temperaturom, vlažnošću i osvetljenjem, sisteme za sušenje, mlevenje i frakcionisanje proteina, kao i opremu za odvajanje proteina, lipida i hitina. Kompanije poput Alfa Laval i Hosokawa već nude rešenja za industrijsku preradu.
Dodaci i poboljšivači
U zavisnosti od finalnog proizvoda, mogu biti potrebni enzimi za modulaciju ukusa, sredstva za konzerviranje i sastojci za poboljšanje teksture.
Zašto su insekti atraktivni?
Nutritivni profil insekata je impresivan. U sušenom obliku sadrže visok procenat proteina, često veći od konvencionalnog mesa. Bogati su esencijalnim aminokiselinama, mineralima (gvožđe, cink) i vitaminom B12. Sa ekološke strane, uzgoj insekata zahteva znatno manje zemljišta, vode i hrane u odnosu na goveda ili svinje, uz znatno manje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Tržišni potencijal
Tržište jestivih insekata beleži eksplozivan rast. Procenjuje se da će globalno tržište porasti sa 2,22 milijarde dolara u 2025. na preko 16 milijardi dolara do 2034. godine, uz godišnju stopu rasta od preko 25 odsto. Kompanije poput poljske HiProMine već planiraju proizvodne kapacitete od 50.000 do 60.000 tona godišnje.
Izazovi za industriju
Uz sav entuzijazam, postoji nekoliko ozbiljnih razloga za oprez.
Prvo, cena. Insekti iz farmskog uzgoja trenutno su skuplji od sojinog brašna ili konvencionalnih izvora proteina. Sve dok ovaj odnos ne postane povoljniji, teško je očekivati masovnu upotrebu u industriji koja je izuzetno osetljiva na cenu inputa.
Drugo, potrošački otpor. Iako EU insistira na jasnom označavanju, ankete pokazuju da je većina Evropljana i dalje skeptična prema insektima u hrani. "Faktor gadosti" je ozbiljna prepreka koju marketing ne može lako da prevaziđe. Da li ste ikada videli reklamu za hleb sa brašnom od brašnara? Verovatno nećete uskoro.
Treće, alergeni. Osobe alergične na rakove, mekušce i grinje mogu reagovati i na proteine insekata. To nije mala grupa ljudi. Proizvođači moraju da vode računa o unakrsnoj kontaminaciji u pogonima, što dodatno komplikuje proizvodnju.
Četvrto, regulativa je i dalje u povoju. Svaka nova vrsta insekata ili novi način upotrebe zahteva posebno odobrenje. Ovaj spor i skup proces može da uspori inovacije i poveća neizvesnost za proizvođače koji razmišljaju o ulaganju.
I na kraju, ostaje pitanje – da li je ovo zaista rešenje za globalnu prehranu ili samo još jedan trend koji će proći? Podsetimo se da su se i proteini iz algi reklamirali kao sledeća velika stvar, ali do danas nisu zaživeli u masovnoj proizvodnji.
Zaključak
Jestivi insekti kao izvor proteina nisu više futuristička tema, već stvarnost koja polako ulazi u evropsku prehrambenu industriju. EU je otvorila vrata, a tržište reaguje rastom i investicijama. Međutim, put do masovne primene je dug i pun prepreka. Visoka cena, potrošački otpor, alergeni i regulatorne nedoumice ozbiljni su izazovi koje ne treba olako shvatiti. Za proizvođače hrane i profesionalce u nabavci, ovo je trenutak da prate razvoj situacije. Pitanje nije da li će se ovo desiti, već kada – a odgovor na to pitanje možda nije tako blizu kao što pojedini entuzijasti žele da predstave.